С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
─ Да . Не , не , не ! Ослобођеник , ослобођеник ! Данас сам стекао своју слободу . Племенити Сервилије ме је додирнуо штапом по глави и ослободио . Магистрат је био присутан . ─ Тако ?... Рођен си као роб ? ─ Не , доведен сам из Хиспаније . Да , из Хиспаније … још као дечак . Племенити Сервилије ме је купио . Дуго сам радио у пољу . Од јутра до мрака , вредно , напорно … некад су ме тукли . Једном су ме тако избичевали да сам два дана провео у несвести . Али … био сам већ младић , и леп , па су ме узели у кућу . Племенити Сервилије … и његови пријатељи су се … забављали са мном . Иначе сам помагао у кухињи . Више нисам радио у пољу . Када сам нешто остарио , постао сам послужитељ . Мада сам и даље понекад учествовао у забавама . Кажу да имам меке усне …
─ Па , зашто су те ослободили када си толико вредан ? ─ иронично упита високи .
─ Спасао сам живот младом Марсилију . Коштица му је запела у грлу . Гушио се . Ја сам једини остао прибран . Јак ударац у леђа и проблем је био решен . Ха ! Због тога сам ослобођен … А ко сте ви ? ─ Ми смо … градски стражари . ─ Али , ја сам прошао стражаре на улазу у град . Показао сам им пилеус , ево га ! ─ рече Кота и извади капу као доказ . ─ Добро , склони то . Ми смо унутрашњи градски стражари . Зар никада ниси чуо за унутрашње стражаре ? ─ Аха , да , да … чуо сам ─ збуњено одговори Кота . ─ И шта ћеш сада ? ─ Ха ! Добио сам лепу суму сестерција на поклон од жене племенитог Сервилија . Тиме ћу ући у трговину житом . Доста сам научио о томе слушајући свога господара и његове пријатеље . Мада би било боље да кренем са робовима . Мањи је ризик , мања је и зарада , али знам да препознам доброг роба … да , можда је заиста боље да кренем са трговином робовима … Нудили су ми и да останем код њих , да ми плаћају за мој рад . Не ! Слободу ја желим , слободу . Пуним плућима да
100