С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
“ Не , нећу умрети . Сада капирам . Стари , ово ти је најбољи штос икада . Сигурно ме гледаш одозго и силно се забављаш што овако пролазим док идем по твоје тело . Али , нећу умрети . Мислим , ко ће бринути о мачету ?” Сан га је савладао . Затворио је очи . Лагано је отворио очи . Видео је плафоњеру . Лежао је на кревету . Погледао је око себе . “ Бели зидови - рај ?” Чуо је јаукање од болова , које је допирало из ходника . “ О , не , пакао је !” Брзо се усправио у кревету И видео да је прикључен на инфузију . “ Значи , болница је .” Кроз врата је ушао његов друг . ─ Стари , како сам ја доспео овде ? ─ Видиш , ја сам се реинкарнирао у хеликоптер болнице
И спасио те . ─ Добра фора . Где је маче ? ─ Маче је добро , чува га моја жена , животиње не смеју да се уносе у болницу . ─ Морам да преузмем тело и одвезем га у капелу . ─ Завршио сам то . ─ Морам да купим ковчег . ─ Тело је у ковчегу , мамлазе . Нисам идиот . ─ Хвала ти , још свештеник . ─ Сутра у дванаест у капели . Све сам завршио . ─ Вратићеш ми маче ? ─ Не , задржаћу га као награду што сам најбољи пријатељ највећег идиота . Наравно да ћу ти га вратити .
─ Значи , ти си организовао сахрану ? Ти , који ниси знао пертле да вежеш до четвртог разреда , ти си ми спасио живот ? Можда ја у ствари и јесам мртав .
97