С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
─ Молим ? Шта ? Не , не , чекај ─ зашто ме то уопште питаш ?
─ Гледај о чему је реч - на сред ничега , нашао сам маче . Негде сам прочитао да дух преминуле особе може да уђе у животињу и …
─ Стани , стани , стани . Кочи , човече . Ух … Знам да је тешко , али …
─ Ок , капирам . Нећемо о томе . Него , мислим и да то маче није сада мој отац , ух , ово глупо звучи , али знаш на шта мислим , хумано је да га узмем , ставим у џеп и спасим сигурне смрти . ─ Хумано је да га ставиш у џеп ?! ─ Па , не могу да га носим у рукама , ледено је . ─ Знаш шта ? Зваћу те касније . Ставио је телефон у други џеп , помазио маче и кренуо даље . Смрзавао се . Размишљао је како ће , када једном буде стигао у болницу , пренети тело до гробља , треба да зове и свештеника , ни сандук није купио . Почео је да осећа одсуство хладноће . Заправо , уопште му више није било хладно . Ноге су га издале . Пао је у снег . Да … Читао је о томе – бела смрт . Услед смрзавања , престанеш да осећаш хладноћу , не осећаш ништа , лепо ти је , и онда умреш . Да , то је дефинитивно то . Нема шта друго да буде . Уместо да умре на милион другачијих начина које је замишљао када је размишљао о крају свог живота , он ће умрети у снегу , сам . Са мачетом које свакако није било прелепа жена којој лежи на рукама док испушта свој последњи дах . Није био ни на плажи , под палмом , није се појавио ни НЛО и одвео га , није га ни лава прогутала док је истраживао гротло неког вулкана . Једноставно , смрзао се . На некој дефинитивно , крајње незанимљивој локацији . Лежао је у снегу , са мачетом у џепу , гледао ка небу и мислио :
96