Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 92

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Кад су стигли до обале , Јоцко је већ негде одлутао . Решише слуге да направе заседу , уверени да ће се крокодил поново појавити на истом месту . Док су чекали прикривени у жбуњу , причали су о жељи своје газдарице :
„ Овог крокодила ћемо некако ухватити , али шта ће јој следеће пасти на памет ?!“ То нико није знао .
Слушао је њихов разговор паук Рацко . Очајан због опасности која је претила његовом другу , грозничаво је размишљао шта да ради . Ноћ се полако спуштала , звезде стидљиво почеше да трепере .
„ Знам шта ћу ! Исплешћу најлепшу ташну на свету . Када је Цица види , одушевиће се и сигурно ће заборавити на мог другара .“ И поче да плете Рацко ... вредно је ткао ред по ред сребрну нит , изводећи чудесне шаре . Пред саму зору , заврши Рацко торбицу и полако је спусти пред заспале слуге . Сунце засија ; засија и чудесна торбица ! „ Види , види ово “, рече један од слуга , сагињући се да узме торбицу . „ Ово је нешто најлепше и најфиније што сам у животу видео . Хајде да је однесемо газдарици ! Када је види , одустаће од крокодила сигурно !“
Тако је и било . Када је видела ташну , Цица је одушевљено прокоментарисала : „ Шта ће ми ташна од крокодилске коже , то има данас свака шуша ! Овакву ташну нема нико ! Ах , како се чудесно сјаји на сватлости ...“.
И тако су два другара , крокодил Јоцко и паук Рацко , наставили да пландују сваког дана код два пања на обали реке Нил . Мало би разговарали , мало дремали , а њихова срца су куцала истим ритмом . „ Шта бих ја без Рацка ?“, мислио је Јоцко . „ Шта бих ја без Јоцка да се испунила Цицина жеља ?“, мислио је Рацко . Да , заиста , било би лепо да свако од нас има свог Рацка . Можете ли то да остварите ?
92