Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 91

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
РАЦКО И ЈОЦКО
У реци Нил , живео једном крокодил звани Јоцко . Није баш био велики , али је био прелеп . Имао је бистре , помало буљаве очи којима је пажљиво пратио све оно што се дешавало око њега . Кожа му је била блистава , рељефна и са таквим шарама да су му завидели сви остали крокодили у комшилуку . Иначе , редовно је прао своје беле , оштре зубе . Још док је био сасвим мали , мајка га је научила да је „ чистоћа – пола здравља “!
Да , да ... Јоцко уопште није био лош крокодил . Пливао је по плићаку , играо жмурке са несташним жабицама кријући се испод локвања , а изнад свега је , нећете веровати , волео да се дружи са пауком Рацком који је пре пар година сплео своју мрежу између два пања непосредно на обали реке . Замислите залазак сунца изнад реке Нил : вода се злати и црвени , бамбуси шапућу успаванку , а Јоцко ужива мирно лежећи код два пања . Изнад главе му сребрне нити паучине и његов најбољи другар , Рацко . Причају један другом своје дневне авантуре – колико је Рацко ухватио мува и бубица , колико је Јоцко уловио рибица и све тако ... Кад месец одскочи високо , завлада неки мир . Чује само шум реке и пригушена музика са бродова пуних туриста који су дошли да виде Египат , пирамиде и Нил .
Једне године , једнога дана , путовала је таквим бродом размажена богаташица Цица . Сви су јој се клањали и били на услузи . Она није знала шта значе речи „ немати “ и „ немој “. Радила је шта је хтела , а то је најчешће значило да мора имати најлепше хаљине , ципеле , ташну ...
Пошто ђаво никад не спава , виде Цица Јоцка који се башкарио на обали , не слутећи шта му се спрема . „ Како је леп овај крокодил ! Сместа га уловите , направите ми од њега ташну “, нареди Цица немилосрдно . Одмах отрчаше слуге да улове Јоцка – нема шале са њиховом газдарицом .
91