Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 90

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
види ! Слеђено од страха , трепће окицама и само чује да нешто зуји и тече ...
Почела је машина да ради , напунила се водом , бубањ се окреће . Ха ! Све патке воле воду , сви то знате ! Опустио се патак , чак му се и свиђају те вратоломије : горе – доле , напред – назад . А потом , десило се оно најгоре ! Тетка је заборавила да искључи центрифугу ! Забубња нешто , заврти се огромном брзином , паче се залепи за метал . Мислило је јадно да ће му очи испасти , стомак му се залепио за кичму ... ма прави ужас кад вам кажем !
Паче је лежало на кревету и стрпљиво чекало да падне ноћ . У неко доба зачу звоно на вратима и теткин глас : „ Где су моја лепа деца , љуби их тетка !“ Паче се , иако још љуто , обрадова . “ Ово значи да је мама Тина довела Сарицу и Лава . Викенд је , Сарица ће сигурно остатки код тетке на неколико дана ... Боже , па ја не могу да побегнем ! Како да оставим Сару кад она мене толико воли ? Она неће да заспи док ме чврсто не загрли . Не , не могу да јој то урадим !“ Одљути се паче , закључи да га никаква центрифуга не може одвојити од Саре ... и остаде .
Те вечери на кревету су лежале тетка , Сара и у њеном загрљају , паче . Прозор је био широм отворен . Чули су се зрикавци , месец је вирио у собу и гледао чудо невиђено – жуто паче како слатко спава у наручју једне лепе , мале девојчице .
90