С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
начине да дођу до новца , али би до њега увек долазили истоварајући џакове , копајући канале , цепајући дрва , уносећи угаљ . Напросто , они ништа друго нису ни знали да раде .
Тако је њихово физикалисање трајало из године у годину , све док једног дана у глави Михаила Обмановића није засијала лампица генијалности . Како је он дошао на ту идеју и како је могао бити сигуран да ће успети , то ни данас никоме није јасно . Само је Мика једног јутра позвао Тику својој кући , на пословни састанак . Идеја је била ту и требало ју је разрадити . Успех загарантован .
─ Видиш , Тико ─ поче он , испијајући чашицу ракије ─ ти и ја смо свашта покушали да радимо , само да бисмо преживели . Али ништа није вредело . Продавали смо кокице , правили кључеве , помагали геометру , али смо на крају увек завршавали у неком каналу са лопатом у руци . Нема посла у којем се нисмо опробали . Или ипак има . Има , мој Тико , постоји посао у којем се ти и ја нисмо опробали , а у којем нам је успех загарантован . Тај посао се зове култура .
Тика истог тренутка прште у смех . Смејао се и гледао свог пријатеља , очекујући да ће овај сваког тренутка рећи да се шали . Али је Мика био смртно озбиљан . Видевши га како смртно озбиљног лица игнорише његов смех и гледа у једну тачку , и Тика се уозбиљи .
─ Уметност , књижевност - настави Мика . - Ја сам само једну књигу у животу прочитао , Приче о борби и Титу . ─ А ја Чаробни Самарчић - убаци се Тика . ─ Али нас то упште не спречава да се бавимо књижевношћу , зар не ? И не само да можемо да се бавимо , већ можемо да будемо и веома успешни у томе !
─ Како , друже мој ─ завапи Тика ─ просветли ме , молим те , како , за име бога , намераваш тиме да се бавимо ? Па ми ништа не знамо ! Ми жуте банке у џепу немамо ! Ми никога из тог света не познајемо ! Једино што смо у животу написали
80