С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ОЦУ
Ван твог ума разборитог , разбразданог у сто њива , у сто шума , веровања у сто бразди , у сто хтења и трпљења , одрицања и пркоса , ван мог ума и разума и ван неба што нас веже , догоди се један бетон , једно уже што нас стеже .
СЕЋАЊЕ НА МАЈКУ
Кроз магле јутарње , магле дебеле , кроз траве умивене , кроз иње , пољем широким , кроз њиве бремените , свитањем забрађена , усправна , мати ми језди уснула .
Са два неба у очима за људе , са рукама за гладне , рукама жуљевитим , са ногама за кошуте , лаганим , са уснама за благу реч , за благослов , стазом утабаном , кроз сећање , мати ми језди недоснула .
73