Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 69

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
било нешто намештаја . Kао да је време стало одавно у овом малом собичку . Чинило јој се да се обрела у неком старом филму из прошлог века . Лиза није много знала о овој породици , али је чула да су се селиле више пута тражећи увек мањи стан који могу да плаћају , након очеве смрти . Вероватно су сада много тога продале због мајчине болести . Збуњено се одједном окренула , схвативши да не види њихову маму .
Толико је окупирало оно мало , слабашно биће а сада и девојке да то није приметила одмах . ─ А где је госпођа Савин ? У болници ? ─ упита . Девојке се само тужно погледаше , без речи . Схватила је у тренутку да је сав недостатак намештаја у соби попуњавала туга , поплочана патњом и да неко покућство није оно што им недостаје .
─ Ах , тако ми жао ! Kако се вас две сналазите ? Мислим , шта вам је потребно ? – упитала је забринуто , док је тежина у грлу постајала све већа .
─ Ништа . Следећег месеца ће стићи вероватно мамина пензија . Нинина очекује и стипендију . Хвала Вам Елизабета – тихо је завршила девојка која ју је пратила до врата , видно узбуђена и румена од непријатности што мора о томе да говори .
Ни изгледом , ни понашањем , нису припадале својој генерацији , помислила је Лиза пењући се степеништем .
И тада је , закорачивши у свој стан , након дуго времена заплакала . Ратовала је са сузама већ месецима , али је ова битка била тако изненадна да је дочекала неспремном .
Ушла је у Мишину собу и села на ивицу кревета . На лицу , коме је грч украо стари израз сијале су само зенице . Личиле су на пламен и за њу је то још увек и био . Причала му је милујући га по паперјастој коси , разређеној због снажних терапија , о судбини двеју девојака .
69