Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 68

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сутрадан се сећала те хладне ноћи , посматрајући замагљену улицу кроз прозор , чврсто стежући плетени Сарин огртач .
У сваком стиску бака јој је била ближе . Уздахнула је готово осећајући топлину њених руку . Бацила је поглед на корпу поред зида у коју је сместила нову гошћу . Окупана , нахрањена и угрејана , дремала је што од исцрпљености , што од медикамената које је добила .
─ Нека ти ноћ Хануке донесе срећу малена , миловала је штене изговарајући молитву . Обећала је да ће је већ сутра однети Жељки и њеној сестри . Још је слабашна , размишљала је , али је знала да ће је девојке добро пазити . Надала се да њихова мати неће имати ништа против да је задрже . Није видела ту тиху госпођу већ дуго . Знала је да је неко време била у болници . Виђала је њене кћери како се враћају са факултета или из продавнице , са полупразним кесама у којима се осим хлеба једва нешто друго налазило . Скромне , танане , ниске девојке . Неко би рекао да су основке . Помало бледе , озбиљне и ненаметљиве .
Покуцала је на врата малог дворишног стана . Отворила је Нина , љубазно се осмехнувши и пропустила је у просторију у којој је било једва нешто топлије него напољу . Није ни чудо , размишљала је , кад се са дворишта улази директно у мали собичак . Жељка је била у кухињи у којој је било мало пријатније . Kувала је супу . Лиза је пружила смотуљак .
─ Знаш , Жељка , целе ноћи сам разговарала са њом . Морала сам да јој се некако обратим . Ноћ јој је донела име и за мене ће она бити Хана . Ви јој можете дати име које желите . ─ Хана , лепо име , Нина , зар не ? Сестра је само са одобравањем климнула главом , извлачећи једноставну старинску столицу какву одавно није видела и љубазно јој понудила да седне . У стану је једва
68