Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 67

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Звоно на вратима је наговештавало већ могућност неког чуда , јер је ретко ко долазио у то време .
─ Добро вече , Елизабета ! Сретна Вам Нова година ! Извините што сметам . Непријатно ми је , али можда можете помоћи ! ─ стајала је пред вратима промрзла , сићушна девојка из дворишног стана , држећи у некој старој крпи малог пса , који је тешко дисао .
Kинг и Лара који су дотле дремали између фотеље и радијатора , промолили су своје њушке и знатижељно гледали у придошлицу .
─ Враћала сам се са Вечерње литургије из Успенске цркве где певам у хору и нашла га поред капије . Нога му је повређена . Има угризе по телу и не знам шта да радим ! – тужно и немоћно је гледала девојка у псића који је жмиркао . ─ Остани ту Жељка , сад ћемо . Лиза је већ била у капуту и у свој шал умотавала штене , пружајући ташну девојци и затворивши врата , тик испред глава животиња које је судбина на сличан начи довела у њен дом . Та два пса су постала њена породица , мада их је кроз мансарду прошло још много . Неки су након опоравка , нашли дом код њених пријатеља , а неке је прихватио брат на селу .
Хитро , готово клизећи спустиле су се низ полуосветљено степениште и наставиле низ улицу .
─ Није далеко ветеринар . Наш је стари пријатељ . Често ми помаже . Ох , нисмо се јавиле твојој мами ! Она је добро ? ─ успори Лиза уздахнувши хладан ваздух . Девојка је неодређено нешто промрсила , начинивши необичан покрет , а затим рече :
─ Не брините , у реду је . И хвала вам . Знам да га ни сами не бисте оставили тамо . Посматрала сам вас једном како сте из снега поред контејнера пронашли маче и у недрима га однели у стан . Сада сам у прозору видела пламен …
─ Пламен ─ помисли Лиза и загонетно се насмеши гледајући у небо .
67