Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 64

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Ако паднем још једном , загрлићу провалију своју , завољећу је као љубав , као срећу . Прихватићу је као судбину , као тугу , њежно ћу јој помиловати дно .
Ако паднем још једном …
НАДА
Пада ноћ тиха и тамна , на сјенци бола моја душа заборавна , сузе крви на лицу скрива ... Леш љубави вијековима почива .
Док једна звијезда мрачно сија , облак плача на небу се скрива , да ли жива или мртва ? Ружа , трн , у врту , жртва .
Мјесец са смјешком лијепе смрти , планета бола коло плача заврти , прашина звјездана носи слатке лажи ... Мртвац на небу своју срећу тражи .
64