Прва шанса | Сања Красић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Прва шанса | Сања Красић
ПОСТОЈИМ
Гдје кренути , када ме ваздух враћа теби ? Охоли , тешки ваздух , пун зависти , патње и гадости !
Смрт и није тако тешка , чини ми се , тежи је живот погани , мермерна плочо , што хладна лежиш !
Баци мало земљице црне , насмиј се . И када кренеш цестом , мрава згазити немој !
Он можда воли да живи , јер није човјек !
МИР
И немој жалити што нисам ту Није ме прогутала тама Само понекад пожелим да сам сама У горком сну мога лутања
Путујем спокојно међу звијезде , међу снове
62