С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Заваљен у наслоњачу ђед мало одћута одговор , а онда рече :
— Одговорићу ти једном причом о Насрадин хоџи , оном кад га је ујела змија . Лијечио се он код куће па га пријатељи нијесу могли да виде . Сретну се двојица његових пријатеља па један од њих каже да је био код Насрадина . Рече да ће опет сјутра да оде код њега . Онај други му каже да га поселами и упита да ли и он може да дође да га обиђе и види како му је .
Сјутрадан овај први оде поново код Насрадина и каже му шта га је онај други замолио .
— Реци му да не долази ако и њега није уједала змија , јер неће моћи да види и разумије како ми је !— рече му Насрадин .
— Зато , мој сине , не питај ме како сам , јер пошто нијеси био слијеп , хвала Богу , не можеш то разумјети !
МОЈЕ СРЦЕ ЈЕ ВЕЋ СТИГЛО ГОРЕ
Почесмо једном мој ђед и ја причу о вољи . Шта значи у животу , колико је потребна човјеку . Признадох му да ме некада напусти , да ме увијек не држи у загрљају , да знам да је скрајнем , да бих привидно лакше живио .
Слуша ме пажљиво . А умио је да слуша . Увијек сам му се дивио због тога . Онда , када одслуша мој монолог , још мало проћута па поче :
— Чуо сам , сине , давно , веома давно , још у Америци , једну причу која је одговор на твоје поимање воље . Није ми мило што је понекад , а чини ми се чешће , испушташ да ти измакне . Без воље живот не би имао смисао . Без воље нема
60