С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
осјећај . Испробавао се кроз живот често на недаћама сличним и горим од мојих . Шути и промишља . Добро конта шта да ми каже , јер се боји да га нећу правилно разумјети . А онда проговори :
— Неће те , сине , ово што ти будем рекао ријешити тих невоља . Ако то будеш разумио може ти само помоћи да се чвршће ухватиш у коштац са њима . И сам сам имао безброј прилика да се нађем у ситуацији када не знам шта да урадим . Тада сам се сјећао једне приче неког монаха , који је кренуо на пут . Требало је да у одређено вријеме стигне на одредиште . Када је дошао , питали су га што је закаснио и ђе се толико задржао . Знаш шта им је одговорио :
— Нијесам могао раније стићи , иако сам на вријеме кренуо . Док сам ишао наиђем на невољу . Испријечила се насред пута . Покушам да је заобиђем са лијеве стране , а она стане испред мене . Покушам са десне , она ми опет препријечи пут . Тако смо се варкали , али ја никако да прођем . Невоља увијек стане испред мене . Ја онда сједнем и добро размислим . И нађем рјешење ...
Натоварим невољу на леђа и кренем даље ! И ево , стигох ...!
НЕ ПИТАЈ ...
Сједим са ђедом Антом у топлој соби . Мајка нешто барата око шпорета . Разговарамо . Отворише се врата . У собу уђе отац Ђорђије . Вратио се са неког пута , послије два дана одсуства од куће . Раскомоти се и сједе . Мајка пристави кафу , а ја устадох да оца послужим ракијом . Исприча нам како је на путу прошао , а онда се окрену према оцу и упита га :
— Како си ти , тата ?
59