Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 58

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
— Ево ме опет међу вама . Прошли пут сте ме казнили за моју неукост и били сте потпуно у праву . Није требало и нијесам смио оним ријечима говорити о вашем и моме хоџи . Ово је прилика да вас све замолим да ми ту несмотреност опростите .
Вечерас сам био пажљив слушалац хоџиних ријечи , и могу вам рећи да су то пророчанске ријечи које као да долазе од самог Алаха . У свом животу , а имао сам прилике безброј пута да то контам , нијесам наишао ни на кога ко тако убједљиво тумачи свети Куран . Он то ради као да је на земљу сишао директно од Алаха , да нас овдје просвијетли и духовно испуни .
Наш хоџа није обичан човјек . Он је светац . Њему треба да се клањамо . А ја лично не могу се уздржати да од овог светог човека не узмем неколике длаке из његове браде , да би их ушио у свој појас и носио кроз живот као најсветију амајлију , која ће ме чувати од свакога зла . Младић се окренуо хоџи и замолио га да из његове браде ишчупа неколико длака . Међу вјерницима најприје тајац , а онда ... Као стампедо сви су јурнули према своме хоџи . Свако је хтио да из његове браде ишчупа што више длака да себи и својој породици служе као свети запис и Алахова заштита . Убрзо је хоџа остао да лежи на поду џамије , без браде , искрвављен и сатрт . Преко ноћи , побегао је из села .
Сjутрадан , на обреду у џамији , Куран је вјерницима тумачио нови , млади хоџа .
НЕВОЉА
Пожалим се једном ђеду Анту на тешкоће које ме прате . Далеко у свијету , у друштву само са немаштином , тешко успијевам да изађем на крај . Гледа ме , наслоњен на руке које држи на штапу , испред својих обневидјелих очију . Зна тај
58