С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
у Египат да се школује за имама . Бистар и вриједан , добро је напредовао и школу завршио као најбољи у својој класи . Био је цијењен од својих учитеља и савјетован да се одмах не враћа у свој крај већ да настави школовање и још понешто доучи , а прије свега марифетлуке , који ће му много значити у животу . Није прихватио позиве и савјете и вратио се у своје село .
Стигао је предвече у вријеме четврте обредне молитве акшама , и упутио се право у сеоску џамију . Затекао је вјернике како клањају и придружио им се . Пажљиво је анализирао све што се у џамији дешава , посебно обред који је сеоски хоџа вршио . Када је молитва завршена изашао је пред окупљене вјернике и обратио им се ријечима пуним критике богослужења . Рекао им је да је обишао свијет и завршио вјерске школе , да је посјетио Меку и Медину и присуствовао великом броју вјерских обреда , али да нигдје и никад није видио лошије одржано богослужење него ово вечерас . Окривио је хоџу и изнио мишљење да лошијег имама није слушао .
Неочекивано , на њега се вратила срџба вјерника , који су га напали бранећи свога хоџу . Говорили су му да се они са њим годинама моле Алаху и да знају какав је , па им није потребно да им некакав папаз о њему прича . На крају су га изударали до бесвијести и оставили на плочнику испред џамије . Посљедње што је чуо прије него се онесвијестио било је да ће се касније вратити да га још једном испребијају .
Када је дошао свијести , под окриљем мрака , побјегао је , ријешен да се врати у Египат и доучи марифетлуке . Задржао се у Каиру неко вријеме , добро изучио марифетлуке па се вратио у свој крај . Опет је стигао прије акшама и прикључио се вјерницима у џамији . Слушао је сеоског хоџу , који је говорио исто онако као када је раније присуствовао обреду . Вјештији него раније , сачекао је да се молитва заврши , опет стао пред вјернике и почео :
57