Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 49

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
МОЛИМ
У облаку кишном чувам сунце У црном перју доброте перце Знаш да не знам плакати и клети Знаш Ти да знам само волети .
Тако ја дишем изнад мора злих Острашћених ратова сурих свих Смакнуте су главе са стазе живота А срце не уме кад крв ври : Освета !
Учиш нас Ти да грешно је клети У крошњу младе брезе се скрити Треба летети са крилима љубави Цвеће садити и кад боле гробови .
Све болно што пече истече из зене Сви путеви тамни , урвине камене А рањено срце у сјај дуге хоће И да живот замирише на пролеће .
Молим да пише истину историја Да расту плодови рајског завичаја Које мог народа постојање памти А рат и кости добротом нек освети .
Споменка Денда Хамовић
49