Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 45

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
МИ
Ми , Које неко сад зове песницима Никад то заправо нисмо . И увек много слажемо Говорећи о личној срећи .
Нама се сунце никад не радује Јер ми не умемо певати . Метафоре нам вечито под језиком , Ветрењаче у руци , А мачеви у глави .
Ми , Што нас људи зову поетама ( да ли одмила или из сажаљења ), Ми се никада не смејемо Осим себи самима , Кроз стих .
Ми смо ироничари И највећи пајаци овог доба У коме реч имају роботи И у коме више нико не пева , Ни Орфеј , ни Соломон , Ни Пиндар , ни Алкеј , Ни Петрарка , ни Данте , Ни космос , ни бели врт ... Нико .
Ми смо сад једини Који запевасмо роботима . Пустисмо глас у понор Да одзвања Никоме .
Радојка Бјеливук
45