С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
дроб и нечистоћа у Срба без Цара и царства у оба света . Распет је Сава попут Христа на Крсту али шије ране сузама мајки из Крагујевца . Тражи да споји брата са братом на крушевачком Слободишту и Гарачком потоку . Одваја Крст од некрста у Великој Хочи . Хучи и бруји напета крв у жилама његовим , али не падају руке на молитви . Дође у школу они га туку несловесном писменошћу , даје хлеба сељаку он нагони трактор на њега , оде војнику са победом чојства и јунаштва он бира пораз и огрезлост у невиној крви . Пред сваком и у свакој кући пружа руке да загрли и ублажи патњу , а они га распињу . Што га више распињу све им је ближи јер се у томе показа њихова немоћ . Он сам по обрасцу свога господа руке шири и мир дарује .
Стоји и не одступа пред разнетим Мушутиштем , сабира и мије чика Симин гроб код Св . Марка не дајући да пропадне љубав Симина зарад силе лудости обезбоженог народа . Спалише дом Симин у Призрену тражећи круну сакривену у њему да је униште и не нађоше , преметну се круна Краља у круну Цара Христовог у Нишу . Гледа Сава са Петром Коришу и дреши сапете Архангеле , подупире Љевишку и тврди Дечане са Стефаном . Удомљује расељене Свете Врачеве у дому Спасовом , клекну Сава испред Троједне Пећи иконе Спасове због Книна и Крајине , Бањалуке и Скелана и крви у Сребреници у којој се многих ратника угаси част . Гледа Сава даље ка циљу и кроз њега виде све што виде и нађе се слободан од свега у Њему , тј . Царству Христовом .
Бљесну светлост , јекну звоно гласним јецајем од кога претрну Трново због жалости у њему : Умро је Сава ! Наслоњен на клупицу од узглавља стоји за људе чудан човек који и телесно мртав , као да је у напону снаге , спреман да похита где га благослов Игуманије упути . Јечи Трново од жалости али гле чуда Србија се потреса у темељу од радости . Као да се утемељи на нечему новом , нечему што тек сада постаде прави темељ на Камену од угла у Срба . Пронесе се
38