Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 37

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
дечански . Погну главу пред том ниском Савиних суза Синан – пашина џамија признавши да је од Архангела сачињена . Паде минаре са Љевишке и ућута Хадум – џамију у Граду Јаковљевом .
Не да се хладноћа царства људи па са севера попут кошаве на Саву баца ширину равнице ка албанским планинама . Постадоше планине већи пријатељи од оних однегованих у раскоши којима Вардар постаде препрека . У том вихору , у мећави и хладноћи људских срца када од напора пада и коњ и во , не пада са свог места Сава и брат му Првовенчани Краљ у срцима Срба . И они су као он сада у Трнову чудни цареви без царства , али са Светим Краљем Свети Ратници , у овом свету и опет имају све . Имају све јер су Цареви и Престо Царев , истог Оног Цара пред чијом Мајком стоји Сава .
Вратили су се Мајци вођени руком Сина и нашли уточиште под њеним омофором оставивши скиптар и круну у Призрену у дому чика Симином , Богословији , знајући да ће ту добар род васкрсења родити молитвама Свете Браће . Показа се тада свест Константинова јачом од свести страних латинских краљева у земљи Еладској , јер и она је род са тим сведоцима Христовим . У њу је ушао Сава младић , а изашао је Сава архиепископ . Велика у светости Византија стресла је са себе латинску притворност и превртљивост да би децу своју сачувала .
Невоље не посустају , глад , тифус , острво смрти , плава гробница али Сава не одустаје . Тешке су руке срце је напрегнуто али те руке придржавају и Симеон и Стефан да не падну већ да наставе даље ка циљу . Чупа време и простор од људи и сваког од тих презрених и одбачених поименице дарује ликом човека . Што он више даје више њему Игуманија пружа , јер од Сина то за Саву прима . Откачи се петорога превара , расече Србе на пола . Показаше се пасја Гробља у земљи Његошевој , закука Шумадија на Голом Отоку . Искочи
37