Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 36

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Видео је Сава и претрнуо од ужаса агарјанског оргијања по земљи Србији којом Господ умири крв Нејаког из тужног Породимља које гордост Слуге у сили претвори у Неродимље . Али му руке не клонуше и пораз у победу преметнуше . Са Цветом изниклим на крви Светих Кнежева и ратника додирну агарјанског силника да он зацвокота од силе у коју се обуче дете рођено у тој ноћи на пар корака од њега у изби , на асури којом изби тло под ноге Орхану и прекла Османову лозу .
Као да Аги заборављена свест дошапну : гледај и види зашто у Дечанима стоји Христос Ратник . Ево га Онај Кога су твоји у теби заборавили , диже ово дете . Све оне од којих се плаши авет твоје власти , Он овде изводи теби на мегдан Симеона и Лазара , Страхињу и Милоша , Богдана и Бошка и све друге са њима Домаћине Новог Царства које није само од овога света . Умножили су се они и охиљадили . Дрхти Ага , Сава не престаје већ сузама Мајке Југовића , Милице , Оливере , Султаније Маре , Мајки знаних и незнаних Предрага и Ненада , опра Коџа Милоша и његову секиру којом Вожду подари Господ славу непролазну у незабораву Царства слободе .
Срце је Сави поскочило од радости кад угледа вашаре и панађуре у земљи Србији без чалме и полумесеца под песмом нових звона , али га погоди секира из Топчидера . Јекну Сава да га чуше Срби са обе стране Дрине и они са Цетиња и они преко у Војводини српској . Најрадосније се проломи јека у Грачаници где Српски војник дође на литургију . Дође , али се одмах врати јер ране које Срби себи задаваху још не зарастоше . Мути се поглед од дима , вриске и вике оруђа и оружја душе и тела пред Кумановом и Овчим Пољем , али Сава не одступа . Пред Скадром пуче колан Мухамедовој кобили и прегази за сва времена Османа . Заигра коло насред Србије , на призренском шадрвану под трубом Осветника разгоревајући пламен Дечанских свећа , заигра Полиелеј
36