Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 31

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КАД СЕ МИСЛИМА У ДЕТИЊСТВО ВРАТИМ
Једном када остарим и када мислима вратим детињства мога све безбрижне дане пролетеће људи и успомене драге све оне лепе речи у срцу узидане .
Памтићу најлепше осмехе детињства мог сакрићу их у најскривеније пределе моје душе и чувати их да ми се нађу у тренуцима туге када ме живот и године по своме избрусе .
Када ми власи косе побеле и оживи сећање шетајући обасјаним улицама мога града вратиће се душа моја у пролеће да у моме срцу вечна радост влада .
У НЕКЕ НОВЕ ПРЕДЕЛЕ
Иза мене су остале мирисне ливаде , остала су Златиборска неба звездана , набујали потоци , храстови високи . А у грудима душа преплављна чежњама .
Хрлили су моји кораци ка некој новој стази , лутајући у неке нове пределе где се не осећа радост зоре када се зраци сунца од ноћи деле .
Као да Сунца нема над туђим небом , душа ми мрачним стазама лута . Сви дани проведени у туђини , само су морем туге обасута .
31