Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 29

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
─ Само се ти оправи , све ће бидне како пре . ─ Како пре , Данче , како пре ... никад . Тој рече и испушти душу на моје руке . Што сам тьг плакала . Небо и земља , гора и вода , све се потресе , све жалеше . Слунце је пржило земљу кьд запуца из ведро небо . Док деда Стеван држаше опело у цркву , удари гром у ора под кој је бија ископан гроб на тате . Стьмни се сас све стране . Падна киша сас град голем како јајца , какьв Врање неје памтило одамна . Пола куће у доњу малу бев под воду . Тате га саранисмо на Шапраначко гробје , одма до цркву . Жив стра не изеде док по трипут фрљисмо земљу у рупу . Од гoлемаши никој не дође . Само наши стари комшије , сиромаси како и ми што бемо и пâ биднасмо .
Не прођоше ни три месеца , мама не издржа . Пред гасење лампу , викна ме и шьпна једва :
─ Овчарски стап замочаше . Арам да ги је ! Ти , ћерко , ће дочекаш да се проветри Врање од њини пувежи . Легна и умре у сьн .
О ПИСЦУ
Душан Ђорђевић Рођен је 1955 . године у Врању . Ради као новинар .
Објавио је десетак књига : четири романа , четири збирке афоризама и неколико књига новинарских прича и драма .
Заступљен у више антологија афоризама ( светским , балканским и српским ), као и у више антологија прича . Награђиван за афоризме и приче . Превођен на енглески , немачки и македонски језик .
Живи и ствара у Врању .
29