С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
─ Данче , сине , дај на тате руку . Још јемпут да те помилујем . Млого те тате воли , затој опрости ! Голем гре направи . Бог нека ми суди . Удари ме нешто како сас мокру чарапу по главу , па однезнаја . Зет , ех зет ! Какьв зет ? За мене не га је имало . Једва те дочека на свет . Из руке те не испушта . Само целивање у обрашчики , а они румени , округли , ћулумчики ... Пуцка сас шићер не ги је равна . Целивам , топим се , слузе врнев , како низ канату течив од радос , од голем радос што ће се , кьд дође време , претвори у голем болес , болес што ме зафати и од кој нема лек . У душу је тој ! Какьв зет , Дане ?
Зар би могaја да слушам Цигани куде свирив кьд те изводи Мане , на брата ми Симона најмалечко дете ? Слузе сам истрошија кад си се родила . Зурла , грнета , кьд заплачев што напушташ кућу куде си се родила ... Леле ! Готов би бија ! Сарану би од свадбу направија . Затој несам могаја да помислим на Јована . Учитељ је , служба куде каже држава , а ти далеко од мене . На министра сина сам увртеја у главу само да би ти Јована ишчукаја из њум . А да си и прекопут , само да се пређе сокак , у другу кућу , не би могја да поднесем . Болес је тој ... Голем болес !
Дане , трендафилче татино , одувек си на тате била све : и син и ћерка , и дирек и подупирач . Цело богатство не вредеше колко једна твоја смешка . Мислешем овакој : Само оно да фираје , листа и раскрупни се . Да могу под старос да имам ладовину , кривак на кој ће се ослоним . Проклете паре , дубле , куће , имања ! Све тој за рад тебе стекна . Ја и ти да уживамо ... Боже , слушаш ли ? Може ли нешто такој ? Не може ! Знаш Ти како треба сас овија како мене . Кольц , па у караказан . Готово је , Дане . Мој болес у црну земљу , твој живот на бело видело . Само једно те молим , чедо : Праштај ! Праштај ... ─ Праштам , тате ... Слузе течив низ образи :
28