Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 21

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЈЕСЕН
Обрисах сузе и погледах у мутно небо . Тамо је прљава пена од милион тона .
Поднебесни духови претворени У кишу која тек што није .
Услужни суви ветрић раскопчава Оковратник и пакосно дува У моје тело .
Морске змије , оне које су Удавиле Лаокоона и његове синове , Намах се претварају у покисле улице .
Све , баш све , прска модром наранџом Поподневног светла .
Тужне вести путују Саме , стога бивају још тужније ...
21