Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 20

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗИНУХ ОД БОЛНОГ ЧУДА
Пресече ме бол , заборав ми заувек паде с очију .
Слушам оно што не желим , оно што ме не теши ... Без страха сам лакши , али имам мање наде .
Плачу јорговани , отимачи ме засмејавају ...
Јулско подне без ветра полегло од крупне жеге , оне са врућим плачним лицем , као да се сада родило .
Хтео сам још нешто да кажем . Празан папир чекаће стрпљиво , нема потребе да нешто збрзам .
Још сам врућ . Мртво цвеће гуши све у малој соби . Оно што су убрали за мене , спојили две цветне смрти . Љиљани и трње заједно спавају .
Звижде стари возови ... Зинух од болног чуда .
20