С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
договорили да преглед обавимо у тишини његове ординације , мирно и сталожено , па шта буде . Сјећам се са којом пажњом је обавио преглед . Његове наборане меке руке су ми покушавале помоћи преносећи знање у дланове .
Много је дланова било у овом мом замешатељству и још увијек јесте . Човјек , захваљујући чијим рукама сам добро , рекао ми је да у тешким ситуацијама и треба да је укључено више људи . И нема килавог дјетета , како су ми неки говорили , а бабица ( читај добрих људи ) много је око мене . Срећна сам због тога . Срећу сам осјећала и кад је , наизглед , и није било . Испољавала се врло својеглаво како је то она хтјела , а не како бих ја то жељела . Е , то ме Живот научио . Да препознајем Срећу . Изнурена од терапије , увече бих легла , а на моје раме би се спустила његова мека рука . Тад бих знала да душа са длановима има неку чудну везу , љековиту . И била сам срећна .
Неко би можда рекао ( помислила сам и ја ): „ Да ли је морало овако ?“ Искрено , више се то и не питам , него гурам даље . Не знам шта дани носе , то не зна нико . Знам само да сам напојена загрљајима , додирима свих људи које волим . Срце – Душа – Длан – дан по дан !
Оља Ивањицки
193