Енеини дамари Пише : Енеа Хотић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Енеини дамари Пише : Енеа Хотић
Из кућне радиности КО КАЖЕ ДА НА ДЛАНУ ДУШЕ НЕМА
Одмах да кажем да лаже . Сјетите се само како изгледа када се топли дланови вољене особе зауставе на вашем лицу и како у том тренутку , бар ја , имам осјећај да је тај рам , рам вољених дланова , једини оквир који признајем и једина ограда којом желим да сам „ ограђена “. Заувијек .
Период кроз који сам , дао Бог , прошла , био је прилично захтјеван , како за мене , тако и за све људе уз мене . Варате се ако мислите како ће ово бити некаква исповјест у којој ћу да тврдим да знам шта треба . Ја стварно не знам шта заправо треба ... и послије свега . У неким тренуцима прижељкивала сам попут дјетета да ме неко чврсто увјери да ће све бити у реду . Убрзо сам схватила да ни за шта у животу нема гаранција , али гарантујем да је лакше кад вјерујеш . У вртлогу људи , увијек су ту негдје биле нечије руке . Да ли су то биле руке медицинске сестре која ми по не знам који пут проналази вену , да ли су то биле руке моје докторице , руке мог сина , мојих вјерних пријатељица и сестара , уопште ми није било битно . Баш све те руке давале су ми и дају ми осјећај сигурности . Сјећам се дана када смо се мој стриц и ја
192