Стихови од болног чуда | Чедомир Јаничић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Стихови од болног чуда | Чедомир Јаничић
СИЈЕСТА
Мали капуцинери равнодушно зеваху у прашини . Бејаше велика жега . Мирис моторног уља , мушког зноја и трулог воћа испараваше у жућкастој измаглици врелог поднева .
Неког су страховито мучили тамо доле , у шупи старог Васкеса . Крици су попуштали пред музиком с транзистора . Крупне муве онесвешћено су падале на столове у кантини .
У луку је баш тада пристајао Генерал Моралес . Светло је чудно падало на његову претећу сиву белину . Личио је на голо мушко тело , неког вежбача који је случајно набасао на леш предивне девојке лоше сакривен у бочној уличици , иза две или три олупане канте за смеће .
19