С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
право име ; да је према њему гајила посебну врсту емоција , те да је управо он посредно одредио њену судбину подучавајући је филозофију , метафизику , Декарту , Волтеру итд . Треба истаћи да , када се говори о овој књизи , углавном налазимо на то да је она прича о вези Лу Саломе и Ничеа , Рилкеа и Фројда , а заправо је много више од тога . Истина је да ауторка сагледава лик ове жене кроз призму њених односа са мушкарцима , са акцентом на три поменута имена , али не на баналан и приземан начин . Пренебрегава се чињеница да је Жироова као битан фактор Луиног живота посматрала и њеног супруга Андреаса . Такође , сваки њен однос са мушкарцима приказује се у функцији дочаравања не само лика жене која је тежила слободи и вишим циљевима , већ и јасније слике поменутих мушкараца . Тако је захваљујући ономе што је осетио након што га је Лу напустила Ниче написао дело Тако је говорио Заратустра , код Рилкеа не само да ће наћи место у његовим Девичанским елегијама , већ ће му променити име од Ренеа у Рајнер , док ће са Фројдом разменити многа значајна искуства у области психологије . Оно што је , такође , мало познато јавности јесте чињеница да је дуго избегавала да јој се мушкарци физички приближе . Жироова не само да је спомиње , већ покушава и да пронађе њен узрок , наводећи да се он највероватније налази у раном детињству и односу са братом . Поред мушких уз Луино име спомиње се и неколико женских ликова , од којих су најважнија четири : мајка , усвојена ћерка , Елизабет Ниче , Ана Фројд . Интерсантно је да се Елизабета и Ана постављају као антиподи , при чему Ничеова сестра гаји анимозитет према Лу , док је Фројдова ћерка до те мере обожава да ауторка на неколико места истиче да није сигурна да ли је њихов однос сестрински или прелази у неке друге оквире .
У другом делу књиге Франсоаз потцртава шта су циљеви њеног осврта на лик и дело Лу Саломе , као и зашто
179