Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 170

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
противречности , које су настале у сложеним односима књижевног стварања , нема ове унутрашње хармоније .“ 16 Бранко Миљковић је створио хармонију у својим песмама управо усклађујући напетости кроз метафоре . Стварањем хармоније се бавио и у својим песмама и то не само градећи стихове него и певајући о тим песмама . У својој поезији види песника као „ Орфејевог двојника “ ( Радивоје Микић ) коме ставља у задатак да у језику изгради засебну реалност , паралелни свет те песме постаје паралелан са егзистенцијом самог песника . Песма има толику снагу и толико је стварна да поништава песника , зато он говори да песме траже његову главу . За Бранка Миљковића је суштинско питање – однос песме и песника , поезије и стварности , речи и бића . Овим темама је посветио највећи део свог песничког опуса . Бавио се промишљањем о стилским фигурама и сталним облицима песме . Писао је много у везаном стиху , истражујући форму , огледајући се чак у најтежој песничкој форми – сонетном венцу . Мислио је да се одговарајућом формом , најразличитији појмови могу слити у једну неразлучиву целину . Без строго одређеног облика нема савршености , јер нема убедљивог почетка и краја , нема довршености . Истински песник неће одбацити строгу форму и зато што је она специфична за поезију .
Међу темама Миљковићеве поезије истиче се тема поезија , песник и стваралаштво . Његов лирски јунак је песма . Песма је за њега средиште духовног света . Све је важно једино у односу на њу и за њу . Поставља је у право стање трансценденције . Говори о њој на разне начине и одређено и неодређено . Кад говори одређено , поступак је аутопоетичан . У случају кад говори неодређено , доминира поетичка раван , али посредујући преко неких елемената . Песма пева из самог бића песника , и то је управо стални
16
Славко Леовац , есеј Хармонија и форма , у књизи Поезија и критика , Просвета , Београд , 1994 , ( стр . 138 – 150 ), стр . 143
170