Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 166

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Посебну пажњу поклонио је неким сталним облицима песме , који су ретки у српској књижевности , као што су лауда , балата , балада и рондел . 7
У својој поезији је пре свега остварио контакт између интелекта и емоције , дионизијског и аполонијског начела . Писао је чисту лирику , метафизичку поезију , чија је снага у метафоричности , парадоксалности спојева , поетскомисаоној сложености . Његова рефлексивна поезија обојена је филозофским , метафизичким и онтолошким терминима . У његовом опусу су присутне и песме са фолклорном основом . Он спаја литерарну и фолклорну традицију . Често је потешко разумети овог песника . Стога треба више пута прочитавати ове песме и треба им се стално враћати .
Велике је новине Бранко Миљковић унео у српску поезију . Али је упркос томе био брзо прихваћен и у књижевним круговима и међу читаоцима . Утицај који је његова поезија на прелазу од 50-тих у 60-е године имала , и утицај који и данас живи још увек нису испитани . Нагло се појавио и блеснуо као метеор на небу наше поезије . Овај блесак је пре свега произвела песничка самосвест . У тој самосвести , одвијала се борба Хераклитових супротности ватре и воде , земље и ваздуха . Ову драму , на попришту свести , осећао је песник и окретао се голој егзистенцији .
Милан Комненић у предговору Сабраним делима 8 назначује око којих се поетских средишта плете поезија Бранка Миљковића . Он ова средишта назива језгрима . Издвајајући поетска језгра он проучава поезију овог великог песника изражавајући свест о томе да нису сва подједнако битна .
7
Види : Никола Грдинић , Стални облици песме у поезији Бранка Миљковића , Зборник Поезија и поетика Бранка Миљковића , Институт за књижевност и уметност , Дом културе , Београд , Гаџин Хан , 1996 , стр . 87 – 100
8
Бранко Миљковић , Сабрана дела , књига I , Градина , Ниш , 1972 , ( стр . 11 – 83 ) стр . 19
166