С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
поетским чином – да се песник одиста налази у хоризонту модерности , дакле , као уметник чије инспирације потврђује његов поетски израз “. 4
Дух тадашњег времена се приклонио естетизму уместо социјализму , слободној лепоти , миру и реду . Завладао је песнички естетизам . Песма се окренула властитој унутрашњости , настојећи да стигне до дна бића кроз артизам , рафинира се и стреми ка метафизичком . Све ово је , наводи Мирослав Егерић , давало овом периоду печат „ интелектуалне херметике “ и „ савршенства у познатом “. 5 Поезија је доживела преокрет . Окренула се малим стварима , новим значењима .
Бранко Миљковић је донео много новости у српску поезију . Он је једно у суштини техничко питање пренео у поетичку раван . Питање облика песме дошло је у светској књижевности у средиште пажње већ у првим деценијама двадесетог века . Сви различити „ -изми “ су захтевали да се поезија пише на сасвим нов начин и да се потпуно раскине са традицијом . Бранко Миљковић преузима поступке у грађењу песме из прошлих времена и модернизује их . На њега су утицали наши авангардни међуратни песници : Момчило Настасијевић , Растко Петровић и Милош Црњански . Поред њих на модернизовање , не само поезије Бранка Миљковића већ и других песника тога периода , утицали су Езра Паунд и Томас Стерн Елиот .
У својој поезији , Бранко Миљковић се окренуо традиционалним песничким облицима , борби између језика и форме . 6 Он има разноврсне песничке облике , везани и слободни стих , чак има написану и , како влада опште мишљење , најтежу песничку форму – сонетни венац .
4
Мирослав Егерић , Бранко Миљковић и Петар Џаџић , у књизи Срећна рука , Дневник , Нови Сад , 1994 , стр . 155 – 156
5
Исто
6
Слађана Миленковић , Аутореференцијалност у делу Бранка Миљковића , УНК „ Срем “, Сремска Митровица 2004 . стр . 35 .
165