Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 163

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
трагичном страдању Ивана Горана Ковачића , у ствари је опевао властиту смрт , одредивши јој место , начин и време : Ноћ сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим . 1 Поезија Бранка Миљковића је због густе метафоричности , симболике и присуства филозофских учења доживљавана као херметична , нарцисоидна творевина . Ипак се у њој открива , у новом језичком руху , присуство наслеђа или традиције , националне и европске . По насловима песама и песничким ситуацијама које развија , препознаје се траг народне поезије ( Гојковица , Болани Дојчин , Слуга Милутин , Тамни вилајет , Равијојла , Додоле , Расковник ), затим елементи преузети из грчке митологије ( Феникс , Триптихон за Еуридику , Орфеј у подземљу ). Значајан је утицај , на мисаоном плану , Хераклита и његове филозофије о вечном трајању и нестајању , од кога преузима праелементе за настанак овога света ( земља , ваздух , вода , ватра ) за које везује живот и смрт , светло и таму , дан и ноћ . Поред ових праелемената , на којима гради своју дијалектику света и стварања , Бранко Миљковић у поље песме уводи и песничке суштине , неке од реалија овога света као што су : биље , корен , цвет , мирис , камен , птица , пламен , пепео , понор , висине , празнина и заборав .
Бранко Миљковић је са 27 година живота много тога започео , али много је и остварио . Остварио је довољно тога да уђе у историју српске књижевности као „ принц поезије “. Прикључио се плејади наших рано преминулих песника , а можда је могао још много да напише , да уради . „ Сагорео је брзо , у сангвиничној сталној напетости која је узела фатални обрт , у великом , опасном пламену своје контемплативне и песничке страсти , посвећен без остатка загонетном чвору
1
Бранко Миљковић , Сабрана дела , књига I , Градина , Ниш , 1972 , стр . 111
163