Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 162

Књижевна студија
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т

Књижевна студија

Пише : проф . др Слађана Миленковић
ДИОНИЗИЈСКО И АПОЛОНИЈСКО У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Борба форме и суштине Бранка Миљковића
У савременој српској поезији која обухвата период прошлог и овог века један од најзначајнијих , најутицајнијих на потоње генерације песника и свакако један од најмодернијих је Бранко Миљковић . Његова поезија је сукоб старог и новог , дионизијског и аполонијског . Он се у савременој српској поезији јавио збирком песама Узалуд је будим ( 1957 ) и повео је новим , оригиналним стазама . Песничку књигу Смрћу против смрти ( 1959 ) објавио је са младим црногорским песником Бранимиром Шћепановићем ( Шћепановић се 1966 . утопио у Охридском језеру ). Године 1960 . из штампе су изашле две књиге – Порекло наде и Ватра и ништа . Исте године је разочаран напустио Београд и отишао у Загреб с намером да тамо живи . Наредне 1961 . године објавио је избор песама Крв која светли а затим се , у тренуцима разочарања , одрекао свих књига које је објавио .
Песник раскошних визија , Бранко Миљковић је сматрао да поезија настаје из „ ватре ума “ и певајући о
162