Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 159

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Краљ се не помиче . Над челом му сијева ватра с новоотвореног фронта и бљеске баца на усијану ћелу од зноја мокру . Два пута је абдицирао за живота , у оба случаја због чудних курсева земље коју је настојао Њемачкој приближити . О , да је барем на један тренут могао осмотрити некако Атину и испроваљиване границе отете му краљевине , хиљаду деветсто четрдесет првог априла , ко ју је био надлијетао и тражио слабе тачке у њеном отпору прожетом устрајношћу малог народа који ни стопе земље туђину не да .
За Србина , осјећајног Јужног Словена , који ништа од сјећања из прошлости не брише , краљ Константин бјеше неко ко изневјери заједнички слободарски идеал непокоре пред Германима ... Запад је подбо грчку Владу да начини шизму унутар државног врха ... Остало је повијест , мучна и крвава , и тумарање краљеве сјенке под небесима страних путева .
У Палерму , гдје се његовом живљењу примаче крај , бројао је лађе и замишљао , уз сијасет италијанских , грчку заставу како се вијори док пловило пажљиво клизи азурном површином Тиренског мора ... Овим редом су селидбе текле : прва абдикација и одлазак у егзил у Италију ; потом повратак у домовину , на упражњени престо пошто му син послије чудне несреће напречац премину . Наставља да влада све до војног пуча из 1923 . кад по други пут враћа круну на коју сва права полагаше , а коју је овога пута занавијек препустио судбини као сирота мати сина у повоју на прагу каквог осамљеног манастира . Неко ко се , сјајем окупан , побједнички на престо попе , сад наврат-нанос сиђе . Иване Гундулићу , одавно си ти то знао и у Осману смјену моћи испјевао ! ... Сад врх сабље круна виси , Сад врх круне сабља пада ...
Слиједи поновно путовање преко мора , на Сицилију , кад посљедњи пут краљева угланцана ципела на ђону понесе суве грчке земље . Владарска срећа варљива је као сунчеви
159