С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
јесу ли у тим незнаним предјелима опет продисали , али знам да још око наших ушију струји освјежавајући дашак њихов , посљедњи , који се међу смртнима проноси у стиху и попут шапата утјехе . Важно је гдје човјек срце за живота остави , а не гдје га сахрани кад му тијело постане беживотно . Све што је горјело постало је пепео , али се пољубило са бакљом до себе .
***
Ономад , прије двије и по хиљаде година , далеко прије Христова рођења , постојаше двије стране – Европа и све њене тековине на једној , а на другој Азија на челу са страшном Персијом , најмоћнијом силом тога доба , одлучној у замисли да Балкан у опустошену провинцију претвори . Војевало се по копну и на мору , око ртова , у кланцима , усред поља ... Грчке обале очекивале су персијску флоту , а очи Персијанаца гајиле су одбљеске ватре која ће се Атином раширити . Тај сукоб је жив примјер како се један народ под исту заставу окупља када наиђу туробни дани .
Ејрена , богиња мира , сигурно се дуго колебала да ли да се повуче или да остане ту гдје се затекла . На том њеном предомишљању мора да је изграђена цијела балканска прошлост . Кад најпослије одавде ишчезне било каква врста сукоба и превирања , то ће нам рећи да је она пронашла трајну настамбу и да је савладала своју неодлучност над нашим горама – богиња мира и прољећа на полуострву немира и суморне јесени .
Грчка историја је повјесница мале земље чији су понос ископине из далеке нам прошлости . Оне су за ћорава , незаинтересована човјека пустош , развалина , а ученом човјеку су сав живот и једина утјеха . Пред тим би стубовима што се над рушевином храма напукли дижу на кољенима од среће заплакао . Прођоше њихова срећна љета , и ктиторима њиним нико не зна гроб , ипак се још напрежу да у висине
155