Путовање кроз време | Миљан Кујача
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Путовање кроз време | Миљан Кујача
ГРЧКИ МОТИВИ
Ма колико вољели рођену кућу , свакад ћемо жудити за другом , оном што увијек измиче ако јој се мало приближимо и коју , усхићени , вјечито тражимо . То је човјек – луталица иако има гдје да се настани , отуђеник иако му огњиште није пусто , бескућник иако има гдје да ноћива и да хљеба једе . Бива да нам је дом тек оно спрам чега описујемо туђе отаџбине , а сопствене навике , нешто са чиме поредимо обичаје других менталитета . Кад у ноћи легнемо , налети гост сан којег одсањамо , па након вала блаженства отворимо у зору очи . Тако и на пут одемо , с њега се вратимо , но очи су и даље затворене као да би сву љепоту културне панораме у зјеницама задржале , у истом положају иза спуштених капака . Али ништа се не може засвагда замрзнути , ни у природи нити у умјетности . И кад посматрамо ваљан ликовни рад , нечији портрет или пејзаж , барем на тренутак видимо како је лик заустио нешто да каже или се у даљини , птица откинула са крошње и залепршала крилима препустивши се небеској плавети . Све је у сталном покрету . Само мртве ствари су укочене и непомичне , а умјетник се бави животом , не мртвилом .
***
Колико је прошло од онда кад умрије посљедњи витез ? Гдје је он херојски живот оставио ? – На Мисолунгију , неко ми са стране шапну ... Ту је Бајрон оставио срце , а Грчка васкрслу устаничку душу . Срео је пјесник ону зору коју је толико чекао да сване у овим годинама од лутања , али је спазио и како се свршава ход његов у ћутњи и у сјети , те кретње преко бурних вала . Добро је потамнио под мјесечином далек
152