С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
На спруду без страна света Небогледи нам страшћу омамљени постиђени од праоца Сунца .
И беху небеса од ватрења Искричава и задихана Покаткад се мрачише свести .
Као ројења пламичака Светлуцаху свици нам страсти По акордима кôда генетскога .
Међу дугама жудње жежене Усне тражише предаха Вали нам Љубав шапуташе .
Свемир мој грљаше Жену – Дине јој млечне преплодне Лозом наслеђа даривах .
Походише ме дрхтаји Постања Окаменише се дине дојколи Трагови улегнућа на песку пожуде .
* * * Прикрадах ти се ка мислима На спруду без страна света . И беху небеса од ватрења Као ројења пламичака Међу дугама жудње жежене . Свемир мој грљаше Жену – Походише ме дрхтаји Постања . Трагови улегнућа на песку пожуде .
150