Поезија љубави | Ђура Шефер Сремац
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Поезија љубави | Ђура Шефер Сремац
ОЧИ МОЈЕ ДРАГЕ
Чеках те у сумрак дрхтаја Ти дојездила кораком гордости .
Пожелех очи у самоћи Стрепих од твоје милости .
Булке ти лица чежњом буктале Удисах мршење витица .
Ми тражисмо се у класју мириса А прсти нам сплетени судбином Колена пред грехом клецала .
Приљубисмо се без очиубица Страшћу нам Месец засузио Блудња без кајања јецала .
Прамајка те Девица омађијала Осунчала заблудом Искони .
До зоре Свемир те камено љубио Ја лозу запатих мужјачки .
Препустисмо се дамару срца Овековечисмо стидњу очију .
147