С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
научили . Усавршили су лаж и превару . Магистрирали на катедри пребацивања кривице на друге . Ето , то си направио оче . Врсту која очекују да им све опростиш , да им магичним штапом оствариш сваку жељу . Расу која се наљути ако им не услишиш „ молитве “. Бића која олако обећавају . Створио си место горе од мог царства , нагони им јачи од животиња , само се њима воде , место где свака јединка само за себе брине . Признај ми слободно . Признај да се кајеш , зато си и дигао руке од њих надајући се да ћу их ја уништити . Али не . Нећу ти помоћи у тој муци , ово је твоја казна . Вечно ћеш гледати како ратују једни против других , уништавају све оно што је требало да им обезбеди срећу . Или ћеш можда смогнути снаге да окончаш све ово ... Неће ти бити први пут , али запамти , овог пута прескочи заветни ковчег и спасавање појединаца .
О СПИСАТЕЉИЦИ
Дијана Тошић
Рођена je 16 . јула 1991 . године у Београду . Завршила је гимназију у Чачку , где је примећен њен рад у драмској секцији . Од малих ногу учествовала је на бројним такмичењима у рецитовању поезије и лепог говора . Љубав према књижевности навела ју је да дипломира на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу , на катедри за Српски језик и књижевност .
Пише прозу , а своје књижевне узоре проналази у Достојевском , Андрићу , Селимовићу , грчкој и египатској митологији . Плесне сандале заменила је мастилом и пером . 146