Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 144

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
оне здраве свести „ попију “ сервирајући нове трендове . Зашто очи склапаш пред немаштином и болеснима ? Зашто нам леђа окрећеш и пушташ да нам најмлађе одвлаче у блуд и пакао ? Да ли си посустао то у борби са оним ко је од тебе отпао ? Зар ниси бољи од њега ? Зар ниси ти настао пре њега ? Зашто одустајеш и остављаш нас њему на милост и немилост ? Згроми нас онда својим гневом , боље је ... Али барем сачувај онај свет тамо , остави нам барем наду да је тамо и даље све како треба . Нека барем утопија буде та где упућујемо наше празне молитве .
ПАКЛЕНИ РАЈ
Да . То сам ја . Онај коме су твоја деца разна имена давала , различитог порекла , мислећи да ћу тако бити мистичнији , мрачнији , недокучив . Белиал , Мефистофелес , Абраксас , Астерокс , Лузбел , Пали Анђео , Луцифер , Сатана , Шејтан , Ђаво . Било је и оних маштовитијих , па рекоше да сам „ онај репати “, „ рогати “, „ црвени “, „ онај који се не помиње “, “ нечастиви ”. Ти мали , јадни , људи . Никада ми твоја љубав према њиховим ускогрудим душама није била јасна . Разум им је ограничен . Никада им није и неће пасти на памет да ја не могу бити онакав каквим ме замишљају . Било је и оних којима сам био инспирација . Читаве странице су исписивали посвећујућих их само мени . Теби , старче ни слова захвалности нису пружили . Међу њима сам већ исувише много векова , никада нису посумњали у моју егзистенцију . Ни не помишљају да им се приказујем у најлепшим својим облицима . Па сам си ме таквим начинио , и подарио бесмртност , не одмахуј сад главом . Било је давно , оче , вероватно се ни не сећаш . Ја сам та Светлост , ја сам им подарио митраизам , ја сам тај Најлепши Анђео твог реда , ја
144