Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 143

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
клика . “ Газити по другима ”, је постао мото живота . Па као такви бирају оне којима ће дати моћ и власт , тај неизлечиви порок , а онда ће по тим истима неуморно просипати увреде . И кад се сачуваш од свих тих болести , проћи ће толико дуго док себи нађеш сличног . Онда ћеш се уплашити да није утвара , па ћеш побећи у уверењу да си остао сам и да јединка не мења ништа .
БЕЗНАЂЕ
Шта се ово , Господе , са нама дешава ? Када смо овакви постали ? Видиш ли , Оче , лица оних које си створио ? Где су нестали љубазност и осмех ? Учили нас да смо по твоме лику настали , зар да мислим да си и ти овакав ? На улицама само празни и презриви погледи , нигде оне искрености , нигде : „ Добар дан “. Сви некуда јуре , само се хрли ка бездану . Речи празне , безначајне , само испразне љуштуре . Када си , Оче , последњи пут прошетао овим сивилом Земље ? Чујеш ли их ? Цинични и лажљиви смех насупрот дечијем вапају . Видиш ли их голе и босе , гладне и жедне ? Моле , преклињу само да дан преживе . Видиш колико је данас прогутано поноса најпоштенијих ? Погнутих глава од врата до врата куцају , са сузама у очима моле , падају на колена , пред ким ? Пред оним који су најгори , који за тебе и не знају , који ти постојање оповргавају . Зашто си нарушио баланс ? Чујеш ли те речи молитве , зар си постао глув за те сузе усред храма уздигнутом Теби ? Зашто нас од понора више не чуваш ? Зашто си дозволио да постанемо овако себични , охоли , дрски , лицимерни , надмени ? Створио си нас , а одакле нам онда одсуство тог хришћанског морала ? Где је она слога која бар код неког народа постоји ? Где су више она велика имена која се боре и међу зверима за културу српства , за крст часни и веру ? Зар си нас створио да нас други сатру , да нам и мало
143