Записи с дна | Дијана Тошић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Записи с дна | Дијана Тошић
БУЂЕЊЕ
Растеш учећи да су поштење и образ квалитети човека . Подучавају те да су емоције вредне и да нас оне чине људима . Образујеш се , јер је знање права димензија једне јединке . Одбијаш да будеш себичан , лицемеран , лукав . Помози другима ако си у могућности , не одмажи у супротности . Од малих ногу вагаш на теразијама свако своје дело . Живиш под стакленим звоном , недодирљив за сва зла овог света . Миран сан ти није луксуз . Не приметиш како ти је свака година живота заправо степеница упознавања свакодневице . Ни не окренеш се , а већ си пред вратима важних одлука . Бираш будућу професију , бориш се за оно што желиш , гризеш и гребеш бетон само да успеш . Тада полако упознајеш све оно од чега су те чували . Увиђаш полако да нисмо сви одгајани исто . Да шакали нису само митска бића , већ да их можеш срести свуда око нас . Некада ћеш осетити нож у леђима и схватити заправо ту метафору . Пожелиш шамар , да би се пробудио из кошмара , а у себи знаш да си се тек тад пробудио . Трежњење никада није тако пријатно . Научиш да гледаш дубље у очи оних око тебе , па се уплашиш те заслепљености и хипнотизираног погледа . Кости ти се пуне језом од те хладноће са назнакама презира , руке се тресу кад препознаш само блуд уместо искрене љубави . А те речи које изговарају , тако поетичне и питке , чиста контрадикторност том огледалу душе . Па устукнеш од тих клонова , јер не смеш да замислиш шта се у грудима крије . Питаш се на којим то маргинама стоје кад им видиш поступке које чине да дођу до својих циљева . Бране се ауторским филозофијама схватљивим само испраним мозговима . Теже да буду прихватљиви од стране неукусних
142