Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 140

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
му узмеш кад му узмеш образ ? Има ли даље чега ? Мислим да нема . Ево мене на поду , али им образ нисам дао ! Желим то да знаш . Да будеш сигурна у то . Да можеш поносно да дигнеш главу и кажеш где треба да ја нисам дао образ ! Нисам ти никада могао много пружити , а хтео сам , па бар да ти дам ово . Мрву поноса . Једну горку сузу . Мало надмоћног смеха .
Волео сам да те гледам како се смејеш . Иако сам ја сам мргодан , душа ми је играла када си се ти смејала . Весела и једноставна . У свом старом џемперу и оним бордо чизмама . Скакутала си и смејала се без злобе и горчине . То је дар . Смејати се . Ја то нисам имао . Али ево сад се смејем . Не видиш ме , али знај да се смејем .
Похватали су нас све онај дан . Нико није побегао . Нисмо се ни крили , лако су нас нашли . Нисмо се ни бранили . А и како би смо се ми бранили . Књишки црви . Мољци . Као неки интелектуалци . Па како смо ми и могли да се бранимо ? Идејама , контрааргументима ? Нисмо били једнако наоружани . Није било фер борбе .
Али не жалим се . Мајка природа зна најбоље . Она делује као вода . Вода увек нађе пут . Нама тај пут делује замршено и компликовано , али буди сигурна да је тај пут најкраћи и најлакши , ма како деловао изувијано и уплетено . Тако је и са нама . Мајка природа је нашла најлакши пут и ми смо завршили у слепој улици историје . Нисмо били довољно добри , довољно брзи . Они су били бржи .
Да ли то значи да су они победили ? Веруј ми да не значи . Они нису победили , они не могу да победе ! Они су генетски шкарт , паразити обични , незналице бахате . Живо бедиње које се издаје за људска бића . Ово је само залет , натезање катапулта пре него ће испалити стрелу и задати смртоносни ударац злом , огавном , глупом змају . Простаку који држи цео један народ у заточеништву и страху . Зли један змај и његови црви који му чисте и негују крљушти . Хране га и поспремају јазбину . Отимају за њега .
140