Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 139

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
да протуре све оне лажи и полуистине . И онда се питамо зашто свет не напредује .
Коначно сам схватио еволуцију , како је то болно спор процес . Како мајка природа одабира и спаја , укршта и мери . То траје много револуција . Много живота , много надања и недосањаних снова . Да се човек научи да мисли . Да користи свој најскупоценији алат који му је затворен у коштаној кутији и клати се на раменима .
Неко је рекао да је човек у ствари мозак , тело је само возило које га штити , возило које га преноси .
Живот , то је скуп материје и енергије чија је главна одлика саморепродукција . Ту му је и сав смисао . Ми смо само веза елемената и кванта која пулсира и шири се , не смем рећи васионом , али сигурно овим свемирским бродом који ми зовемо Земља . Ми смо свемирски путници . Ми смо дошљаци са далеких звезда . А када одемо , одлазимо на неко друго место где ћемо бити неко други , нећемо више бити ми . Да ли ће остати нешто од те везе којом се одликује наша личност ? Да ли ће неки комад нас остати заувек упарен и сачуван за неке нове звезде ?
То је заправо живот после смрти . Нешто што ће остати иза мене и иза тебе када се генетски материјал даље пренесе на децу . Колико су деца заправо део нас ?
Видиш да ме муче и даље та питања , а овде и онако немам шта друго да радим .
Колико су ниске побуде оних који су срушили наше снове и овде нас затворили . Нису нам чак ни тражили реч да нећемо побећи и отићи одавде . Да их нећемо збацити и провући кроз блато и глиб , ту их и оставити , ту , где им је и место .
Уништили су толико живота , толико малих , обичних људи , понижених жена које су им се давале да би јеле . Људи који су ћутали да би јели . Уцена је то страшна ! Образа за хлеба ! Човек нема ништа друго до образа . Шта ћеш даље да
139