Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 133

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КАПУТ
Ја се покривам тишином Далека крила ме греју Далеко Опасно далеко
На улици скупљам ципеле И погледе деце Да дан ми прође Као младост у јесени
Мој капут је помало груб Оштећен сновима Има зубе за љубав И још звецка маглом У твом хлорофилу
Покривам се тишином жутог лишћа Не пуштам сваког поред себе И ћутим Опасно далеко Далеко Од тебе
133