С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
„ Зашто сијеку гај ?“
„ Неки пијанац је пролазио кроз гај и каже да је видио стару кочију растурену и зараслу у маховину . Вели још да су га јурили неки демони . Ујутру је то рекао људима у кафани код Рушке . То је сигурно онај матори газда гаја и његова породица . Умрли су у том гају и сада прогањају друге . Идемо посјећи сву шуму и избацити зле духове из села .“ „ Ви вјерујете у то ?“ упита Славиша . Вујасин скупи пљувачку и хракну . „ Тај маторац никоме није дао шуму . Једне ноћи је са породицом кренуо на пут . Била је олуја . Ушао је у гај и није изашао . Никада га нису нашли . То је права истина . Е , па више неће бити тако . Сад сијечемо шуму !“
Чврсто стежући сјекиру , Вујасин настави према гају . Славиши се учини да у даљини чује мајчине и сестрине гласове . Склонио се са стазе и сјео на оближњи пањ . Осјети да му ноге клецају од трчања .
Није заборавио на завежљај који му је бијели створ малочас дао . Да ли је то утвара , помисли ? Одвезао је црвени папир са завежљаја . Смеђа тканина размакну се , а унутар ње налазио се папирус . Славиша одмота папирус , а очи му се раширише . У руци је држао тапију на којој је црним мастилом било исписано његово име , заједно са називом Зечјег гаја . На дну странице стајао је потпис старог власника и биљежнички печат . Окренуо је папирус на другу страну и погледао исписане редове .
Ти , сине чисте душе . Са љубави према фрули што храниш гладне душе луталица . Не сијеци ову шуму но је пусти да расте до неба . Кад грана дрвета највисочијег небо запара , узми сјекиру и сам усијеци свако дрвце . Тада богатство моје имаћеш . Не дај да успомена на моју породицу пропадне у крвавим рукама душмана .
Славиша сачека неколико тренутака , а онда ко опарен устаде . Гласови његове мајке и сестре били су све ближи .
123