Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 117

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
година . О њој сам сазнала из дневника баронице Ленокс , као и писама које је бароница добијала од своје пријатељице Ребеке Бенет . То је невероватна прича , а почиње много пре него што се Розалија Аделаида родила . Заправо из времена када је Ребека Бенет имала седамнаест година . Ребека је била заљубљена у сина очевог пријатеља којег је познавала цео свој живот . Данијел Бернар је био истих година као и Ребека . Били су једно другом прва љубав и веровали су да ће се венчати када одрасту . Међутим , када је Ребека напунила седамнаест година , све се променило . Њен отац је приредио велики бал за прославу њеног рођендана на који је дошло много званица . Нешто се променило у Ребеки , јер је након бала свет гледала другачијим очима . Желела је да њен живот буде испуњен луксузом , баловима , путовањима . Она је била ћерка грофа , а Данијел је само припадао слоју богатијих земљопоседника , али без титуле . Неколико месеци након свог рођендана , Ребека је отпутовала у престоницу код својих рођака и убрзо је Данијелу написала писмо у којем га обавештава да ће се ускоро удати , након чега ће отпутовати и да је он заборави . Није написала за кога ће се удати . Нимало није марила за чињеницу да је тим писмом сломила срце Данијелу , којем је цео живот говорила да га воли . Године пролазе , а Данијел више није чуо ни речи о својој непрежаљеној љубави . У међувремену , Данијелу је преминуо даљи рођак без деце , те је наследио титулу маркиза . Двадесет три године касније , на једном балу код својих пријатеља упознаје Розалију Аделаиду , ћерку грофа Александера . Данијел није веровао да ће икада заволети неку другу жену , али Розалија је заробила његово срце и он схвата да је љубав према Ребеки била само бледа сенка онога што осећа према Розалији . Анонимно је слао Розалији сваког дана цвеће и сваких неколико дана поклоне . Плашио се да Розалија не гаји иста осећања пошто је она тада имала деветнаест година , а он четрдесет . Из дневника баронице
117